среда, 13. август 2014.

Spoznaja iza leđa

Jutros, dok je govorila, slušala sam je i mislila kako me to više ne dotiče, kako mi je sve to sada daleko... Kako više tom svetu ne pripadam...
Restlovi prošlosti...
Izbledeli repovi...
Gledam ih kao iz daljine,
a nisu daleki oni,
već sam daleka ja.

Ovo sada izgovoreno,
već je prošlost.
Nevažna, po sebi.

субота, 31. август 2013.

Vernost

Zaslepljujuća belina. Razaznajem otiske šapa u snegu.
Pred mojim očima njeno veselo skakutanje.
Krećem se teško, u tom kabastom skafanderu.
Izmamljen osmeh zbog njene radosti..

Sledeći skok i nema je.
Upala u dubok sneg.
Prilazim brzo kopajući rukama da je pronađem.
Dodir njenog tela kroz rukavice.
Dobro je..

Najednom, zemlja se zatrese.
Okrećem se u levo, taj tresak prati lavina,
koja se ka nama survava ponovo prekrivajući moj put do nje.
Kopam ponovo žustro, hladnoća bije do kostiju.
Olakšanje kada joj dodirnem nozdrve.
Ne vidim je, ali znam da može da diše.

Ponovo tresak.
Znam da je to ponovo lavima, ali sedim mirna, ruke duboko zarivene u sneg,
da osiguram put njenom disanju.
Čekam da prođe udar, pa da nastavim da kopam.
Nema opcija.
Ne idem nikuda bez nje.


понедељак, 27. мај 2013.

Podsetnik

Tako ti je to.
Želim novo sve.
I dan i noć i Sunce,
odeću, okruženje, prijatelje.
Onda kada ja odlučim
da je ponovo početak.

Sebično, egoistično, kao ja-jedini,
koji ima prava da bira.
A izbor je stalna i svakodnevna privilegija,
koje se, eto, tek ponekad setim,
uvređena što sam tu slobodu zapostavljala.
Pa bih onda sve, sada.
Bez strpljenja.

Izađem u dan, vidim vedro nebo
- baš kako sam planirala.
Al učini se brzo, da nisu novi
čak ni slučajni prolaznici, lica
na ulici, u prevozu...

I vratim se na ono staro:
samo sebe mogu opet roditi.

четвртак, 07. фебруар 2013.

Poljubac

Prilazi lagano.
Iza ostaju žagor i muzika;
dim cigareta i alkoholna isparenja.

Prilazi lagano;
vrhovi prstiju na mojoj vilici,
vrh jezika naslućujem.

Vazduh postaje vlažniji.
Dodir njegove brade,
od kog mi bridi ugao usne.

четвртак, 24. јануар 2013.

Leto

Tmuran dan mi miriše na
belu letnju haljinu i preplanulu kožu.
Vozio si me planinskim putevima,
pevao nam je Rundek u kolima, kao i meni sada.

Tad si se još stideo da me držiš za ruku
i gledaš dok se svlačim pred san.
Samo bi prislonio nos na moje usne,
kada misliš da spavam.
Da te dahom zagrlim.

среда, 23. јануар 2013.

Violina

Volela bih da sam gudalo.
Da zbog mene žice drhte i plešu.
Da cvile kada ih dodirnem.
Iz njih da izvlačim najlepše tonove,
i one tužne..

Volela bih da si violina.
Da mi uvek miluješ vrat,
i da mi ostaviš tamo beleg svoga dodira.
Da te na obraz prislonim, nežno.
I da te svuda sa sobom nosim.



четвртак, 10. јануар 2013.

Zašto pišem?


- Zato što po sveskama sanjam.

Ostavljam reči na stranicama,
svakoga dana.
Reči sabijene obavezama, pozivima i zadacima.
Zapisane u ukradenim trenucima mira.
Kada ih čitam, ne vidim te obaveze.
Nema nigde tenzije koja obigrava oko mene.
Te reči su moje sanje, moje želje i planovi.
Nekada i moje nervoze i strahovi.
Ali ih se ne plašim kada ih nađem.
Nego mi zvuče nekako lepo.
S pažnjom oblikovane,
tamo, na tim stranicama.
Pa se radujem formi, ako mi se
ne sviđa sadržaj.
Kada ih listam, znam da ću pronaći
neke zaboravljene trenutke.
Eto, zato pišem.