четвртак, 12. јануар 2012.

Uzdah

Svanulo je
- konfuzno.

Bila sam dugo budna,
i čekala poslednji trenutak, kada stvarno moram da ustanem.

Tumaranje i sudaranje sa stvarima.
Mali stan Sephia boje.
Svaka stvar na svom mestu.
Nema poruke u kuhinji,
ni dubokog disanja
na drugoj polovini kreveta.

Na izlasku primetim
nešto manje obuće u hodniku, nego inače.
I za kvaku zakačen jedan uzdah,
slučajno preostao..
Njegov ili moj, ne razaznajem..