субота, 31. август 2013.

Vernost

Zaslepljujuća belina. Razaznajem otiske šapa u snegu.
Pred mojim očima njeno veselo skakutanje.
Krećem se teško, u tom kabastom skafanderu.
Izmamljen osmeh zbog njene radosti..

Sledeći skok i nema je.
Upala u dubok sneg.
Prilazim brzo kopajući rukama da je pronađem.
Dodir njenog tela kroz rukavice.
Dobro je..

Najednom, zemlja se zatrese.
Okrećem se u levo, taj tresak prati lavina,
koja se ka nama survava ponovo prekrivajući moj put do nje.
Kopam ponovo žustro, hladnoća bije do kostiju.
Olakšanje kada joj dodirnem nozdrve.
Ne vidim je, ali znam da može da diše.

Ponovo tresak.
Znam da je to ponovo lavima, ali sedim mirna, ruke duboko zarivene u sneg,
da osiguram put njenom disanju.
Čekam da prođe udar, pa da nastavim da kopam.
Nema opcija.
Ne idem nikuda bez nje.


2 коментара: